Некада су били потребни месеци па и године да би се открило да неко болује од мултипле склерозе (МС). Губитак вида, вртоглавица, слабост у ногама или руци и нози, трњење, заморљивост при излагању топлоти, неразјашњена болна стања и бројни други симптоми, на први поглед других болести, одведу пацијенте, а некад и њихове лекаре у погрешном смеру. Данас постоје поуздане дијагностичке методе за рано откривање болести па је значајно упутити пацијента неурологу када се посумња на мултиплу склерозу. Рана дијагноза омогућава и благовремено лечење.

Докторка Сања Гргић, специјалиста неурологије, национални координатор за мултиплу склерозу РС, те шеф одељења – Центар за МС Клинике за неурологију у Клиничком центру у Бањалуци објашњава да је МС болест која често има симптоме других обољења па је неопходно упознати шаролику клиничку слику да би се поставила дијагноза у раној фази болести.
– Мултиплу склерозу зовемо болест са хиљаду лица јер имитира бројна неуролошка и друга обољења због чега некад прође много времена док се посумња на њу. Међутим, када породични лекари пацијента пошаљу код неуролога, већ на основу анамнезе и клиничке слике препознајемо о чему се ради и најчешће налазима потврдимо своје сумње. Према нашим, незваничним подацима, у Клиничком центру Бања Лука из целе РС се лечи око 1100 пацијената који болују од МС-а, а са територије Бања Луке око 350. Оправдана је сумња да их има знатно више, обзиром да се у мањим центрима болест тешко дијагностикује и јер сами пацијети, посебно у руралним подручјима, не траже лекарску помоћ. Стога је управо значајно медицинско просвећивање становништва. Пред нама је и формирање базе оболелих од мултипле склерозе у РС као значајан задатак – каже др Гргић и најављује обележавање Светског дана борбе против МС-а са члановима Удружења оболелих од МС-а у РС, 30. маја у Центру за социјални рад у Бањалуци.

Како се објашњава настанак МС-а?
– То је имунопосредовано обољење које настаје удруженим деловањем спољних и унутрашњих фактора. И поред бројних истраживања болест није етиолошки потпуно разјашњена. Упркос томе данас имамо лекове који болест успоравају, спречавају учестала погоршања и прогресију, а самим тим и инвалидност. Обзиром да је МС неуролошко оболење које најчешће доводи до инвалидности младих људи врло је важно што пре почети са лечењем.

Шта се дешава пацијенту у организму када болује од ове болести?
– Како је ово аутоимуно, дисменовано, демијелинизационо обољење централног нервног система, то значи да долази до губитка мијелина и стварања плакова на предилекционим местима централног нервног система. Болест карактерише дисеминација и у времену и простору. Најчешћи облик болести је релапсно-ремитентни који карактерише смењивање релапса (погоршања) и побољшања без нагомилавања неуролошког дефицита. То је управо форма болести на коју са посебном пажњом терапијски делујемо (имуномодулаторима) и спречавамо прогресију и њен прелазак у секундарно прогресивну форму.

Који су симптоми МС-а?
– Код 30 одсто младих пацијената први симптом који се јавља је ретробулбарни неуритис или нагла слабовидост на једно око, често праћено болом. Ипак најчешћи иницијални симптоми су моторни (слабост ноге, руке) и сензитивни (трњење, мравињање, жарење). Значајни симптоми су и вртоглавица, поремећај равнотеже, поремећај когниције (пад концентрације, памћења и одржавања пажње), чешће мокрење, немогућност контроле мокрења, пад либида као и сексуална дисфункција. Данас знамо и да су бол, депресија и замор врло значајни симптоми мултипле склерозе, а често и иницијални симптоми. Централна неуропатска бол је присутна код 50-70 одсто болесника са МС, а сваки други има депресију. Кад помињемо замор у МС мислимо на патолошку заморљивост која се погоршава при излагању топлоти. Главобољу као симптом се јавља код 18 одсто оболелих.

Ко оболева од МС-?
– Од ове болести чешће оболевају жене од мушкараца и то у омјеру 2:1. МС се најчешће јавља у млађој животној доби од 20. до 40. године живота. Граница се стално помера па тако имамо пацијенте са првим симптомима већ око 15. године као и оне у педесетим годинама живота.

Како се поставља дијагноза?
– Клиничка слика пацијената са МС-ом је веома шаролика. Добра анамнеза и неуролошки преглед су врло значајни у постављању дијагнозе МС. Уради се батерија евоцираних потенцијала (ЕП), магнетна резонанца (МР) главе и изоелектрично фокусирање (ИЕФ) ликвора. Све ове дијагностичке методе се обављају у нашој установи. Са поносом могу рећи да смо ИЕФ ликвора почели радити у Центру за МС, први у БиХ почетком 2009. године чиме смо и заокружили све потребне методе да би се МС са сигурношћу дијагностиковала. Поред овога се раде и бројна лабораторијска и имунолошка претраживања да би се искључила друга обољења. ИЕФ ликвора нам је значајна за потврду дијагнозе, али има и прогностички значај. Након што поставимо дијагнозу, пратимо пацијента како бисмо одредили форму болести и учесталост јер то одређује терапијски приступ и прогнозу болести.

Могу ли пацијенткиње са МС-ом да изнесу трудноћу?
– Саму трудноћу пацијентице добро подносе и углавном немају релапсе, али постпорођајни период је ризичан и врло су честа погоршања. Уколико пацијентице оболе пре прве трудноће важно је труноћу планирати у договору са неурологом и ускладити са терапијским планом и стањем пацијентице. За време терапије имуномодулаторима свим пацијентима се саветује контрацепција. Значајно је информисати се код неуролога који ће на основу психофизичког стања пацијентице препоручити оно што је за њу најбоље. Сваки пацијент захтева индивидуални приступ. Важно је, уколико је могуће, да се трудноћа одвија у што је могуће бољем општем стању. У овом осетљивом периоду, поред медицинске подршке, важна је подршка партнера и породице.

Чиме се сузбија болест и шта је са оним пацијентима на које не делује терапија?
– Само погоршање болести се лечи пулсним дозама кортикостероида, а релапсно-ремитентна (РР) форма МС се лечи имуномодулаторима који смањују број релапса и спречавају прогресију болести. Од 2006. године координирам специфичним лечењем МС, које финансира Министарство здравља РС и ФЗО. 40 болесника МС из РС на годишњем нивоу, који испуњавају медицинске критеријуме, примају интерферон бета-1б. Пацијенти који су у прогресивној форми лече се цитостатицима. Поред овога пацијенти примају симптоматску терапију. Врло је значајна физикална терапија и наши болесници имају могућност балнеофизикалног третмана у Специјалној болници за рехабилитацију Горња Трепча преко Фонда здравственог осигурања.

Које су дијагностичке могућности у Клиничком центру за МС?
– Пре 15 и више година, сви пацијенти који су обољевали од МС-а одмах су упућивани у Београд јер нисмо имали дијагностичке методе за дефинисање болести. Од 1998. године до данас развило се одељење за лечење МС у оквиру Клинике за неурологију у КЦ Бањалука. Прво смо 2000. године почели да радимо неурофизиолошко испитивање методом евоцираних потенцијала, визуелних, аудитивних и соматосензорних. Након тога је дошла магнетна резонанца која се до данас развила у готово савршену методу за откривање ове болести. Пре три године, основали смо Неуроимунолошку лабораторију где радимо изоелектрично фокусирања ликвора, као први центар у БиХ. Ово је веома компликована и сензитивна метода, а са напретком технологије, њена прецизност је доведена до јако високог нивоа. Пре три године је и формирано одељење-Центар за МС које поред хоспиталног дела има и део дневне болнице, као и Кабинет за евоциране потенцијале и Неуроимунолошки лабораториј за ИЕФ ликвора. Од 2008. године проводимо и три велике, мултицентричне, клиничке студије. Све ово не би било могуће без тимског рада неуролога, медицинских сестара и лаборанта.

Извор: Андријана Писаревић („Press“, www.pressrs.ba)

Категорије: Стручне новости

Пошаљите коментар